Емпаглифлозин Повдер

Инхибиција СГЛТ2 бубрега

СГЛТ2 реапсорбује већи део филтриране глукозе у проксималном тубулу бубрега. Емпаглифлозин инхибира овај транспортер, снижавајући бубрежни праг за глукозу и повећавајући излучивање глукозе у урину. Такође смањује реапсорпцију натријума, повећавајући испоруку натријума даље дуж нефрона. Ови повезани ефекти обезбеђују полазне тачке за студије руковања глукозом, осмотске диурезе, тубулогломеруларне повратне информације и интрагломеруларног притиска. аццессдата.фда.гов

Тест транспортера треба да разликује директну инхибицију СГЛТ2 од низводних промена изазваних измењеном доступношћу глукозе или натријума. Корисне контроле обухватају ћелије које експримирају и контролишу транспортер-, мерења уноса зависна од концентрације-, тестирање одрживости и потврду концентрације раствореног једињења.

Емпаглифлозин нуди начин да се испита како промена реапсорпције глукозе у бубрезима утиче на ширу физиологију. Крајње тачке истраживања могу да обухватају глукозу у урину, запремину урина, руковање натријумом,{1}}равнотежу телесне течности и функцију бубрега током времена. Реакција на снижавање-глукозе делимично зависи од филтриране испоруке глукозе: на етикети производа се наводи да излучивање глукозе у урину опада како се функција бубрега смањује, иако се системска изложеност емпаглифлозину може повећати.

Ова разлика је важна када се тумачи експеримент. Концентрација лека у плазми, тест-транспорта глукозе и физиолошки одговор целог-бубрега одговарају на различита питања и не би требало да се користе наизменично.

Емпаглифлозин је проучаван у великим програмима клиничког исхода код дијабетеса типа 2 са утврђеним кардиоваскуларним обољењима, срчаном инсуфицијенцијом и хроничном болешћу бубрега. Означавање у САД укључује индикације везане за кардиоваскуларне и бубрежне исходе за одређене популације. Ти клинички резултати утврђују ефекте тестираних лекова и режима испитивања; они не утврђују да ће неформулисани прах произвести исту изложеност или исход.

За механичка истраживања, важно отворено питање је колики део измереног срчаног или бубрежног одговора следи од реналног транспорта глукозе и натријума, и колико укључује накнадне промене у запремини циркулације, хемодинамици или сигнализацији ткива. Предложени секундарни механизам треба да се тестира директно, а не да се закључује само на основу исхода.

Људски метаболизам укључује глукуронидацију, са УГТ2Б7, УГТ1А3, УГТ1А8 и УГТ1А9 ин витро. Ознака идентификује три глукуронидна коњугата и не наводи никакав главни метаболит у плазми. Такође описује емпаглифлозин као супстрат П-гликопротеина и БЦРП, док указује да се не очекује инхибиција главних ензима ЦИП450 при клинички релевантном излагању. аццессдата.фда.гов

Овај профил чини емпаглифлозином релевантним за студије метаболизма УГТ, транспортера и{0}}интеракција са лековима. Резултате ин витро транспортера ипак треба тумачити заједно са измереним слободним концентрацијама и одговарајућим позитивним контролама; статус супстрата сам по себи не успоставља клинички важну интеракцију.

Људски метаболизам укључује глукуронидацију, са УГТ2Б7, УГТ1А3, УГТ1А8 и УГТ1А9 ин витро. Ознака идентификује три глукуронидна коњугата и не наводи никакав главни метаболит у плазми. Такође описује емпаглифлозин као супстрат П-гликопротеина и БЦРП, док указује да се не очекује инхибиција главних ензима ЦИП450 при клинички релевантном излагању.

Овај профил чини емпаглифлозином релевантним за студије метаболизма УГТ, транспортера и{0}}интеракција са лековима. Резултате ин витро транспортера ипак треба тумачити заједно са измереним слободним концентрацијама и одговарајућим позитивним контролама; статус супстрата сам по себи не успоставља клинички важну интеракцију.

Веома мала растворљивост у води чини припрему узорка и растварање важним и за рад ћелија и за развој{0}}дозног облика. Бистра концентрована маса може да се исталожи након разблажења у медијуму за културу, тако да се додата номинална количина може разликовати од количине доступне ћелијама. Студије формулације треба да процене дистрибуцију-величина честица, чврсту форму, растварање у одговарајућим медијима, уједначеност мешавине и садржаја и стабилност у предвиђеном паковању.

Промене које побољшавају растварање треба да се процене у односу на измерену изложеност, уместо да се претпоставља да побољшавају перформансе. Носач или метода обраде могу променити ослобађање, апсорпцију или стабилност на начине који се морају тестирати за одређени производ.